Možete reći puno o uspehu ili o dekadenciji sportskog kluba o tipu objekta koji koristi. U pojmu FC Barcelona, klupska istorija može biti jasno podeljena u tri glavne faze. U prvim danima, klub je konstantno preseljavao između različitih igrališta. U drugoj fazi, klub je bio konsolidovan u traženju stalnog doma u Les Cortsu. U trećoj fazi, iu konstrukciji Camp Noua, iskazuje proširenje i raskoš kluba na globalnoj lestvici. Stari stadion Les Corts, otvoren 1922. godine, bio je preuređen nekoliko puta u doslednosti da pronađe prostor za Barseloninu konstantno rastuću navijačku bazu.
Nakon Španskog građanskog rata, klub je započeo privlačiti sve više i više gledalaca na utakmice. Ova povećana podrška bila je inspiracija za brojne projekte proširenja, južnog gola (1946.), severnog gola (1950.) i kapaciteta gledališta (1944.). Očito je postalo evidentno da klub, zapravo, treba izgradnju potpuno novog stadiona i stoga je uprava direktora kombinovala poboljšanja Les Corts s planovima za pretvoriti snove o novom stadionu u stvarnost.
Potreba za novim stadionom
Od 1948. godine, ljudi su bili sve više i više oduševljeni s idejom o gradnji kompletno novog stadiona, ali to nije bila jednostavna stvar za učiniti. Naime, bilo je neophodno uveriti lokalnu vlast da će novi stadion biti kvalifikovan i da će se uklopiti u planove tog vremena. Često se govorilo da je upravu konačno uverio, da nije imala drugog izbora od izgradnje novog stadiona, upravo dolazak legendarnog Ladislau Kubale, jednog od najboljih igrača koji je ikada nastupio u dresu Barselone. Iako nije bilo sumnje da je Kubala privukao više interesa nego ikada u timu, a to je značilo da je klupski duh dosegao novu visinu, odluka o gradnji bila je još više nadahnuta s dve osvojene titule ligaške u sezonama 1947/48 i 1948/49, što se dogodilo pre nego što je ovaj legendarni Mađar potpisao za klub.
U stvari, prvi čvrsti korak prema izgradnji novog stadiona napravljen je u septembru 1950. godine, 50 dana prije nego što je Kubala odigrao svoju prvu prijateljsku utakmicu u kojoj je nosio plavo-crveni dres. Predsednik u to vreme, Agusti Montal i Galobart, potpisao je opciju o kupovini zemljišta u području poznatom kao La Maternidad, opciju od koje se odustalo samo dva meseca kasnije. Usledio je turbulentan period, kada je komisija Camp Noua odlučila 9. veljače 1951. godine promeniti lokaciju budućeg stadiona na vrh Diagonale, a to je dovelo do niza sterilnih pregovora sa državnim organima, za koje se činilo da ne vode nigdje.
Izgledalo je da će stvar biti rešena kada je Francesc Miro-Sans pobedio na izborima za predsednika Barselone 14. studenog 1953. godine. Novi predsednik bo je vatreni zagovornik ideje o izgradnji novog stadiona, što je pre moguće i jedna od prvih stvari koji je učinio nakon što je došao na čelo kluba 18. februara 1954. godine je bilo to što je odredio lokaciju budućeg stadiona na zemljištu kupljenom 1950. godine, jer je odlučio da je ta lokacija bolja od one na vrhu Diagonale. Pa je tako, 28. marta, pred 60.000 navijača Barselone, kamen temeljac za budući Camp Nou bio je položen pod prisustvom civilnog guvernera Felipea ACED Colunga is blagoslovom arhiepiskopa Barselone Gregorija Modrega.
Izgradnja stadiona (1954-1957)
Arhitekti novog stadiona bili su Francesc Mitjans Miro, rođak Frančeska Miro-Sansa, i Josep Soteras Mauri, u saradnji s Lorencom Garcijom Barbone. Više od godinu dana kasnije, 11. jula 1955. godine, klub je poverio građevinske radove firmi Ingar SA, koja je procenila da će troškovi projekta biti 66,620,000 peseta, te je takođe tvrdila da će radovi trajati 18 meseci. Međutim, stadion će na kraju koštati užasno puno više od prvobitne procene, na kraju ukupno oko 288.000.000 peseta, iznos koji je trebao biti pokriven uspešnim ishodima zaduživanja hipoteke (100.000.000 peseta) i kratkoročnim obveznicama (60.000.000 peseta). Ova mera značila je da se izgradnja stadiona može finansirati, ali i da će ostaviti klub u dugovima u mnogo sledećih godina.
Inauguracija stadiona
Camp Nou je inaugurisan 24. septembra 1957. godine. Organizaciona komisija isplanirala je posebnu ceremoniju otvaranja, predvođena od Aleiko Bukeresa (odnosi s javnošću) i Nicolaua Casausa (organizacija). 21. septembra 1957. godine u Barceloninoj gradskoj vijećnici, Jose Maria de Cossio, član Real Academia Espanola, svečano je otvorio proslavu inauguracije stadiona. U istom nedelji, niz međunarodnih utakmica odigrano je na Les Cortsu iu Palau Municipal d'eSports u kojima su igrale različite klupske ekipe. Ti dani ušli su u istoriju kluba te su oni nadahnuli Josepa M. de Sagarru, da napiše sonet "Azul Grana", au tom periodu je napisana nova himna u čast Camp Noua. Reči je napisao Josep Badia, a himnu je uglazbio Adolf Cabana.
Na dan Merce Festivala održanog 1957. godine, grad je bio obojen u boje Barselone. Proslava je nastavljena održavanjem svete mise i blagoslovom stadiona nadbiskupa Barselone Gregorija Modrega. Nakon toga, zbor Orfeon Graciense izveo je Handelovu skladbu "Hallelujah", dok je slika djevice Monserat bila uzvišena na vrh stadiona. Predsednička loža bila je prepuna najvažnijih sportskih i političkih ikona, uključujući predsednika kluba Frančeska Miro-Sansa; glavnog sekretara Josea solis Ruiza; Josea Antonija elol Olasoa, glavnog čoveka Nacionalne Delegacije Sportaša; Felipea ACED, guvernera Barselone, i Josepa M. de Porciolesa, gradonačelnika barcelone.
Iako radovi na stadionu nisu još uvek bili dovršeni, više od 90,000 gledalaca svedočilo je ovom događaju, koji je nastavljen izlaskom predstavnika svih većih fudbalskih klubova u Kataloniji na travnjak Camp Noua, kao i članova drugih klupskih sportskih timova i klubova navijača. Nova himna stadiona potom je izvedena i nakon toga odigrana je prva utakmica na Camp Nou, koja je započela u 16:30 sati. Barselona je odigrala prijateljsku utakmicu protiv poljske Varšave. Prva postava Barselone koja je istrčala na Camp Nou bila je sastavljena od: Ramallets, Olivella, Bruguea, Segarra, Verges, Gensan, Basor, Villaverde, Martineza, Kubale i Tejada.
Drugačijih 11 istrčalo je na travnjak Camp Noua u drugom poluvremenu: Ramallets, Segarra, Brugue, Gracia, Flotados, Bosch, Hermes, Ribelles, Tejada, Sampedro i Evaristo. Barselona je pobedila utakmicu rezultatom 4-2, pogocima Eulogije Martineza (njegov pogodak u 11. minuti susreta bio je ujedno i prvi pogodak ikada postignut na Camp Nou), Tejada, Sampedro i Evariste. Na poluvremenu, 1,500 pripadnika Agrupacion Cultural folclorico de Barcelona (Barselonine grupe kulturnog folklora) otplesalo je ogromnu Serdan i pustilo 10.000 golubova. I to je bio početak potpuno novog perioda istorije Barselone.
